USKORO U PUNOM SJAJU...
RIM – Pjaca San Đovani još jednom je postala kucajuće srce italijanske svesti. Tradicionalni prvomajski koncert, čuveni „Končertone”, obeležio je praznik rada 2026. godine kao moćan spoj najsavremenijih muzičkih trendova i oštrih društvenih poruka.
Dok se nad Evropom lagano spuštala prolećna noć, Rim je odlučio da uradi ono što najbolje zna – da upali sva svoja svetla i podseti svet zašto nosi titulu Večnog grada.
RIM - U srcu Večnog grada, iza masivnih zidina koje vekovima prkose vremenu, zakoračili smo u Palatu Kolona – privatno carstvo koje čuva uspomene na pape, vojskovođe i jednu princezu koja je očarala svet.
RIM - Kada se nađete ispred Flavijevog amfiteatra – svetu poznatijeg kao Koloseum – prva stvar koja vas obuzme nije njegova monumentalnost, već osećaj da stojite ispred džinovskog sata koji je prestao da kuca, ali je nekako uspeo da zadrži vreme zarobljeno unutar svojih zidina.
RIM - Dok sunce polako zalazi iza brda Đanikolo, bacajući zlatne tonove na fasade u nijansama oker, tople narandžaste i izlizane terakote, Trastevere se budi. Ovo nije samo kvart u Rimu
RIM - Ako postoji mesto na svetu gde se voda pretvara u čistu umetnost, a kamen počinje da diše, onda je to mali, zbijeni Trg Trevi (Piazza di Trevi) u Rimu. Dok se probijate kroz uske, lavirintolike uličice večnog grada, zvuk vas vodi pre nego što ugledate prizor.
RIM - Ako prošetate severnim delom istorijskog centra Rima, stići ćete do Trga Španije (Piazza di Spagna), mesta koje vekovima važi za dnevnu sobu umetnika, pesnika, modnih ikona i miliona putnika namernika. Ispred vas će se ukazati prizor koji oduzima dah: monumentalno barokno stepenište koje se, poput kamenog vodopada, preliva niz padinu brda Pincio.
RIM - Dok u Rimu letnja žega dostiže svoj vrhunac, a vreo vazduh treperi iznad antičkog kamenja, postoji jedno mesto gde se odvajkada bežalo u potragu za hladom, mirom i inspiracijom. Svega tridesetak kilometara istočno od večnog grada, na mestu gde se reka Anijene spektakularnim vodopadima spušta sa planine Sabini u rimsku ravnicu, ugnezdio se Tivoli.
RIM - Largo di Torre Argentina, predstavlja jedno od najfascinantnijih i najkontradiktornijih mesta u večnom gradu. Baš tu se odigrao najpoznatiji politički atentat u istoriji čovečanstva – ubistvo Gaja Julija Cezara. Ipak, ako danas spustite pogled ka tom istom dvadesetvekovnom kamenju, umesto gladijatora ili rimskih senatora, videćete stotine mačaka kako lenjo spavaju na stubovima i sunčaju se na ostacima drevnih oltara.
RIM - U Rimu, gradu gde se arhitektonska čuda smenjuju iza svakog ugla, postoji jedna građevina pred kojom i najglasniji turisti odjednom zaćute. Kada zakoračite na Trg Rotonda (Piazza della Rotonda), pred vama se ukazuje monumentalni, mračni trem sa masivnim stubovima koji izgleda kao klasični grčki hram.
Na desnoj obali reke Tibar, opasan moćnim srednjovekovnim i renesansnim zidinama, nalazi se prostor u kojem se geopolitika, religija i istorija umetnosti prepliću na način koji nema pandan u svetu. Sa površinom od svega 0,44 kvadratna kilometra (što je otprilike trećina površine beogradskog Velikog ratnog ostrva ili njujorškog Central parka) i populacijom od oko 800 stanovnika, Vatikan je zvanično najmanja nezavisna država na planeti.
Vila Borgeze (Villa Borghese) je treći po veličini javni park u Rimu, ali za mnoge meštane i putnike namernike, najlepši i najromantičniji zeleni kutak italijanske prestonice. Smeštena na brdu Pinčo (Pincio), iznad čuvene Piazza del Popolo, ova oaza mira nudi savršenu simbiozu barokne arhitekture, svetski poznatih muzeja, tajanstvenih vrtova i prostranih aleja koje vekovima očaravaju pesnike, slikare i putnike sa svih meridijana.
Izgradnja ovog monumentalnog kompleksa započela je 212. godine nove ere, za vreme vladavine cara Septimija Severa, a svečano ga je otvorio njegov sin i naslednik Marko Aurelije Antonin, u istoriji daleko poznatiji pod nadimkom Karakala (Caracalla), 216. godine. Potpuni završetak spoljnih zidova, portika i dekorativnih vrtova ostvaren je tek za vreme kasnijih careva Elagabala i Aleksandra Severa.
Između renesansnih palata, japanskih trešanja u cvatu i stogodišnjih gigantskih sekvoja — istražujemo Rimsku botaničku baštu (Orto Botanico di Roma), jedno od najfascinantnijih i najtiših utočišta Večnog grada.
