Kada je reč o velikim holivudskim i svetskim zvezdama, u javnosti gotovo uvek preovlađuje idilična, ali potpuno pogrešna pretpostavka da su oni, još od svojih malih nogu, bili predodređeni za crveni tepih, luksuz i milione. Svi ti blistavi osmesi sa naslovnica, glamurozne premijere i armije obožavalaca stvaraju iluziju o besprekornom životnom putu. Međutim, stvarnost je često bila potpuno drugačija – surova, iscrpljujuća i obeležena nemaštinom, fizičkim radom i borbom za golu egzistenciju.
Priče o počecima mnogih poznatih imena ne svedoče o privilegijama, već o neverovatnoj upornosti, žuljevitim rukama, spavanju na ulici, gladovanju i odbijanjima koja bi slomila i najsnažnije.
Od šankova, rovova i ulica do bioskopskih platna
U Holivudu je već opšte poznato da su mnogi velikani zanat pekli na najneočekivanijim mestima. Brus Vilis (Bruce Willis) je u mladosti radio kao kelner na rolerima, pokušavajući da pronađe svoj glas pre nego što ga je zadesila svetska slava. Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer) je bila garderoberka koja je morala pažljivo da pegla tuđe haljine dok je sanjala o sopstvenoj filmskoj karijeri, dok je Deni de Vito (Danny DeVito) radio kao noćni čuvar u mračnim i hladnim zgradama.
Teških fizičkih poslova nisu se plašili ni drugi velikani. Marlon Brando (Marlon Brando) je radio kao fizički radnik i kopao rovove, dok je Čarls Bronson (Charles Bronson), čovek čije lice nosi pečat surovosti, pre filmskih setova radio u rudniku, udišućiugalj i opasnost. Keri Grant (Cary Grant) se za vreme Prvog svetskog rata prijavio za sezonske poslove u Sautemptonu, gde je često spavao na ulici, jer nije zaradio dovoljno novca za skromnu sobu. Još dramatičniju sudbinu doživeo je slavni Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), koji je nakon očeve smrti i majčinog nervnog sloma proveo detinjstvo živeći na hladnim ulicama Londona i preživljavajući po humanitarnim ustanovama.
Ništa lakše nije bilo ni muzičkim ikonama. Pre nego što je postala kraljica popa, Madona (Madonna) je radila kao obična kelnerica u Njujorku, boreći se za svaki obrok, a sličnu sudbinu delila je i oskarovka Hali Beri (Halle Berry), koja je u jednom periodu života morala da boravi u prihvatilištu za beskućnike jer nije mogla da pronađe nikakav posao ni stan. Legendarna pevačica Ela Ficdžerald (Ella Fitzgerald) provela je veći deo svog tinejdžerskog doba kao beskućnica, sve dok nije otkrivena u pozorištu „Apolo“ u Harlemu, gde je na amaterskom takmičenju osvojila prvu nagradu od 25 dolara.
Žuljevite ruke, mišići i bobi-bilding kao odskočna daska
Za mnoge akcione heroje, fizička snaga je bila jedini kapital koji su posedovali. Šon Koneri (Sean Connery), najslavnija verzija tajnog agenta 007 – Džejmsa Bonda, stupio je u kraljevsku mornaricu sa šesnaest godina, da bi kasnije radio kao farbar mrtvačkih sanduka i bio kandidat za titulu „Mister Univerzuma“. Bodi-bilding mu je, doduše, otvorio vrata filma, ali mu je malo falilo da umesto epizodne uloge u muzičkoj komediji „Južni Pacifik“ izabere ulogu desnog krila u fudbalskom klubu „Mančester Junajted“.
Ono što Šon Koneri nije uspeo u bodi-bildingu, to je u potpunosti uspelo nekom drugom – kršnom Amerikancu austrijskog porekla Arnoldu Švarcenegeru (Arnold Schwarzenegger). Njemu je upravo bodi-bilding širom otvorio vrata Holivuda. Potpuno identičan je i slučaj masivnog Belgijanca Žana Kloda van Dama (Jean-Claude Van Damme), pa donekle i Silvestera Stalonea (Sylvester Stallone). Ko ne zna pomisliće da se i Stiven Sigal (Steven Seagal) bavio bodi-bildingom, obzirom na lepo oblikovano telo; međutim, činjenica je da je on radio mnoge fizičke poslove pre nego što je postao slavan, pa čak i da je bio lični telohranitelj jednog od najmoćnijih stanovnika Holivuda – Majkla Ovica.
Sport je bio odskočna daska i za režisera Džona Hjustona (John Huston), koji je izvesno vreme bio konjički oficir u meksičkoj vojsci, kao i Džejmsa Kana (James Caan), profesionalnog jahača rodea.
Ekstremno siromaštvo i borba za goli opstanak
Mnoge zvezde su iskusile beskućništvo i glad u najosetljivijim godinama svog odrastanja. Izuzetno teško detinjstvo imao je Džim Keri (Jim Carrey), koji je sa šesnaest godina prekinuo školovanje i počeo da radi u fabrici kako bi pomogao porodici. U jednom trenutku su gotovo svi članovi njegove porodice radili kao čistači u jednom marketu, da bi na kraju dobili otkaze i postali beskućnici. Cela porodica je živela u kampiju na raznim lokacijama u Kanadi, da bi Džim jedno vreme i kampovao u šatoru svoje rođene sestre Patriše.
Sličnu priču deli i glumac Džef Bridžis (Jeff Bridges) ili harizmatični Bred Pit (Brad Pitt), koji je po svaku cenu želeo da postane glumac. Njegova taktika se sastojala u tome da pronađe posao šankera ili konobara u nekom od holivudskih restorana, kako bi se dokopao nekog uticajnog i pokušao da ostvari svoj san. Plan mu je bio uspešan, pošto je šanker uspevao da dolazi do ključnih ljudi i postane ono što je danas.
Moć strpljenja: Od poštara do filmske legende
Nisu svi do slave stizali preko noći; neki su morali da prođu kroz neverovatne administrativne lavirinte. Džek Nikolson (Nicholson), takođe, za svoj proboj u svet filma treba da zahvaljuje jednoj svojoj fotografiji. Dalekih pedesetih godina, Džek je kroz svoje ruke propuštao svu moguću poštu koja je stizala u veliki poznati studio „MGM“. Par godina je Džek u neke od koverata ubacivao svoju sliku sa biografijom, umesto one poslate. Kako je strpljenja imao na pretek, tako je zahvaljujući njemu i uspeo.
Sličnu upornost pokazao je i čuveni reditelj Klint Istvud (Clint Eastwood), čija se taktika sastojala u tome da se kao majstor za popravku bazena domogne svih neophodnih veza, ne bi li jednog dana ostvario svoj zacrtani cilj.
Nove svetske zvezde sa teškim počecima
Džoni Dep – Prodavac olovaka preko telefona koji je mrzio svoj posao
Pre nego što je postao holivudska ikona i gospodar maske, mladi Džoni Dep je jedva preživljavao u Kentakiju i Los Anđelesu obavljajući najrazličitije poslove. Jedan od najbizarnijih bio je posao telefonskog agenta za prodaju hemijskih olovaka.
- Anegdota: Njegov zadatak je bio da zove strance po kućama i ubeđuje ih da kupe specijalne pakete olovaka, mamići ih lažnim obećanjima o nagradama poput putovanja na Tahiti. Pošto je bio previše pošten za taj posao, Dep je tokom razgovora često govorio mušterijama koliko je zapravo sve to besmisleno, pa su mu kupci redom otkazivali narudžbine. Uspeo je da proda samo jednu jedinu olovku, nakon čega se toliko postideo da je sam zamolio kupca da poništi kupovinu. Ipak, kasnije je govorio da mu je taj posao zapravo bio prva „glumačka škola“, jer je morao da izmišlja likove i ubeđuje ljude.
Džim Keri – Čistač u fabrici koji je spavao u kamp-prikolici sa porodicom
Danas jedan od najplaćenijih komičara svih vremena, Džim Keri je imao detinjstvo obeleženo čistim siromaštvom. Kada je imao 16 godina, finansijska situacija njegove porodice postala je toliko katastrofalna da su morali da napuste kuću i žive u kamp-prikolici parkiranoj na raznim lokacijama širom Kanade.
- Anegdota: Cela porodica, uključujući i Džima, morala je da radi u fabrici guma „Titan Wheels“ gde su čistili podove i toalete. Džim je radio osmočasovne smene nakon škole, oblepljen prašinom i iscrpljen, često gubeći nadu. Kasnije je izjavljivao da ga je ta surova radnička škola očvrsnula i dala mu energiju i bes koji je kasnije pretočio u urnebesne, ali i duboko emotivne uloge.
Hju Džekman – Rođendanski klovn koji je zabavljao decu
Pre nego što je zavladao brodvejskim scenama i postao moćni Wolverine (Vulverin) u filmskom serijalu X-Men, omiljeni australijski glumac se izdržavao radeći razne fizičke i animatorske poslove.
- Anegdota: Jedan od njegovih najzanimljivijih i najsmešnijih angažmana bio je posao dečijeg rođendanskog klovna. Džekman je nosio šareni kostim sa velikim cipelama, crvenim nosom i crtao deci oblike od balona. Međutim, jednom prilikom ga je angažovala majka koja je bila izuzetno stroga kritičarka; nakon što je završio tačku, ona mu je otvoreno rekla da uopšte nije smešan i da je „najgori klovn kojeg je ikada videla“. Džekman je sa osmehom priznao da je to bila jedna od najtežih recenzija u njegovoj karijeri.
Vopi Goldberg – Šminkerka u mrtvačnici
Jedna od retkih umetnica koja je osvojila sve najvažnije nagrade u industriji zabave (Emy, Grammy, Oscar, Tony – EGOT), Vopi Goldberg je prošla kroz težak period kao samohrana majka i beskućnica u Njujorku.
- Anegdota: Tražeći bilo kakav posao da prehrani porodicu, naišla je na oglas u novinama koji je tražio osobu sa diplomom škole za ulepšavanje (koju je imala). Ispostavilo se da se poslodavac nije bavio modnim salonom, već pogrebnim preduzećem, i da im je bila potrebna mrtvačkoj šminkerki da doteruje lica preminulih pred sahrane. Vopi je prihvatila posao bez oklevanja, ističući kasnije da je to iskustvo naučilo neustrašivosti pred najvećim životnim tabuima.
Metju Makonahi – Lovac na armadile i čistač kokošinjaca
Pre nego što je osvojio Oskara i postao simbol holivudskog šarma, Makonahi je proveo godinu dana u Australiji, u malom mestu u „nedođiji“ gde je radio sve fizičke poslove koji su mu pali pod ruku.
- Anegdota: Pored redovnog čišćenja farmi i čišćenja kokošinjaca od nataloženog izmeta, njegov zadatak na lokalnom golf terenu bio je i lov na armadile koji su uništavali travnjake kopajući rupe. Makonahi je kasnije sa osmehom pričao da ga je ta surova borba sa prirodom i fizički rad na suncu naučila disciplini koja mu je pomogla kada je kročio u toksični svet kastinga.
Daniel Krejg (Daniel Craig) – Spavanje pod mostovima Londona
Pre nego što je zadužio smoking tajnog agenta 007, britanski glumac Danijel Krejg morao je da prođe kroz težak period neizvesnosti. Dok je pohađao Nacionalnu omladinsku pozorišnu školu u Londonu, Krejg nije imao dovoljno novca za stanarinu. Često je bio prinuđen da spava na klupama u parkovima, ispod mostova ili kod prijatelja na kauču, noseći sve svoje stvari u jednoj torbi. Njegova upornost i posvećenost pozorištu na kraju su se isplatile, ali put do vrha bio je popločan hladnim londonskim pločnicima.
Hilari Svonk (Hilary Swank) – Život u kolima
Dvostruka dobitnica Oskara, Hilari Svonk, odrasla je u krajnjem siromaštvu u kamp-prikolici u Vašingtonu. Kada su joj roditelji raskinuli brak, ona i njena majka preselile su se u Kaliforniju sa ciljem da ona započne glumačku karijeru. Međutim, novca nije bilo ni za osnovne potrebe, pa su nedeljama živeli u starom automobilu, a često su se kupali u javnim toaletima ili bazenima. Hilari se priseća tog perioda kao najtežeg u životu, ali i presudnog za izgradnju borbenog duha koji joj je doneo filmske nagrade.
Anegdota i sličnih primera ima na pretek, pa posle, neka neko kaže kako put do slave nije nimalo trnovit. Od poštara, perara podova i prodavaca olovaka, do svetskih bina i holivudskih vila – ovi primeri dokazuju da talenat jeste važan, ali da su rad, žrtva i nesalomiva volja jedine prave karte za ulazak u večnost.