Zanimljivosti
Fascinantne, proverene i nestvarne priče, tajne i kurioziteti sa svih meridijana naše planete.
Kiša dijamanata
Na Jupiteru i Saturnu atmosferski pritisak pretvara metan u čiste dijamante.
Međusobni razgovori stabala
Drveće u šumi komunicira i deli hranljive materije putem podzemne gljivične mreže.
Ginekološki misterij Uskršnjeg ostrva
Drevne moai statue imaju skrivena tela uklesana duboko ispod zemlje sa simbolima.
Tri srca i plava krv
Anatomija hobotnice krije fascinantne mehanizme preživljavanja u dubokom moru.
Kineski zid i pirinač
Malter koji drži najveću građevinu na svetu pravljen je sa dodatkom kuvanog pirinča.
Besmrtna meduza
Turritopsis dohrnii može da preokrene svoj životni ciklus i živi večito.
Najsuvlje mesto na Zemlji
Pustinja Atakama u Čileu pojedinim delovima nije videla kap kiše vekovima.
Snaga Apolo računara
Kalkulator u današnjem džepnom pametnom telefonu ima milione puta jači procesor.
Tihi divovi savane
Žirafe spavaju svega 30 minuta dnevno i nemaju glasne žice za urlanje.
Brzina svetlosti u praksi
Sunčeva svetlost putuje do Zemlje tačno osam minuta i dvadeset sekundi.
Gobekli Tepe
Najstariji hram na planeti sagrađen je pre bilo kakve poznate ljudske civilizacije.
Misterije ljudskog mozga
Mozak troši petinu ukupne energije tela iako zauzima samo dva posto mase.
Zvuk koji se ne čuje
U vakuumu kosmosa nema zvučnih talasa, pa Sunce zapravo gori u potpunoj tišini.
Tvrdi otpor toplote
Aerogel je najlakši čvrsti materijal na svetu poznat kao "zamrznuti dim".
Najveći cvet na svetu
Rafflesia arnoldii može težiti preko deset kilograma i širi miris trulog mesa.
Kleopatrina era
Poslednja egipatska kraljica živela je bliže vremenu sletanja na Mesec nego izgradnji piramida.
Plavi kit
Srce najveće životinje na planeti veličine je manjeg automobila.
Tečni metal
Živa je jedini metal u teškom agregatnom stanju na sobnoj temperaturi.
Oštar vid grabljivica
Soko peregrin može da dostigne brzinu poniranja preko 300 kilometara na čas.
Vatreni krug Pacifika
Područje obuhvata preko 75 posto svih aktivnih vulkana na našoj planeti.
Zlatna ploča u kosmosu
Voyager nosi pozdrave čovečanstva na 55 jezika i zvuke Zemlje u duboki svemir.
Brzi rast bambusa
Određene vrste bambusa mogu da porastu i do jednog metra u roku od samo 24 sata.
Istezanje Ajfelove kule
Usled visokih letnjih temperatura gvožđe se širi, čineći toranj višim za 15 centimetara.
Ljudska DNK struktura
Kada bi se sva DNK iz jednog ljudskog tela odmotala, stigla bi do Sunca i nazad.
Godina na Veneri
Jedna godina na planeti Veneri traje kraće nego jedan njen rotacioni dan oko ose.
Marijanski rov
Najdublja tačka svetskih okeana dublja je nego što je Mont Everest visok.
Prvo pisano slovo
Klinasto pismo sumerske civilizacije nastalo je iz potrebe za trgovinu pšenicom i stokom.
Udar groma u sekundi
Zemlju u svakoj sekundi pogodi oko stotinu gromova iz atmosferskih oluja.
Čulo ukusa kod leptira
Leptiri nemaju usta kao ljudi već hranu probijaju rilom, a ukus prepoznaju nogama.
Magnetno polje Zemlje
Severni i južni magnetni pol planete povremeno menjaju svoja mesta kroz geološku istoriju.
Međunarodna stanica
ISS obiđe našu planetu šesnaest puta u toku jednog jedinog zemaljskog dana.
Večni plamen sijalice
Najstarija aktivna sijalica na svetu u Livermoru sija bez prestanka preko 120 godina.
Treptanje očiju
Ljudsko oko trepće prosečno oko dvadeset hiljada puta u toku jednog dana.
Najudaljenije ostrvo
Tristan da Kunha je najizolovanije naseljeno ostrvo na svetu, udaljeno hiljadama kilometara.
Spora metabolika lenjivaca
Lenjivcima je potrebno više od nedelju dana da svare jedan pojeden list u stomaku.
Prva veb stranica
Tim Berners-Li pustio je u rad prvi sajt na svetu 1991. godine koji je i danas aktivan.
Kiša dijamanata
Zbog ekstremnih pritisaka u dubokim slojevima gasovitih džinova kao što su Jupiter i Saturn, molekuli ugljenika se razlažu i pretvaraju u čvrste dijamante koji u obliku kristalne kiše padaju u unutrašnjost planeta.
Međusobni razgovori stabala
Naučna istraživanja su potvrdila da šume funkcionišu kao jedinstveni super-organizam. Podzemna mreža gljiva povezuje korenje različitih stabala, omogućavajući im da razmenjuju hranljive materije i šalju hemijske signale upozorenja na opasnost.
Ginekološki misterij Uskršnjeg ostrva
Iako su širom sveta poznate po svojim monumentalnim glavama uklesanim u kamenu, arheološka iskopavanja su otkrila da svaka statua ima ogromno, detaljno uklesano telo skriveno pod nanosima zemlje, ispunjeno praistorijskim petroglifima.
Tri srca i plava krv
Hobotnice poseduju čak tri srca – dva služe za pumpanje krvotoka kroz škrge, dok treće snabdevate ostatak tela. Zbog baze bakra u hemocianinu umesto gvožđa, njihova krv je izrazito plave boje.
Kineski zid i pirinač
Graditelji iz dinastije Ming koristili su revolucionarnu mešavinu maltera napravljenu od gašenog kreča i guste kaše kuvanog pirinča, što je strukturi dalo izuzetnu fleksibilnost i otpornost na zemljotrese.
Besmrtna meduza
Vrsta Turritopsis dohrnii jedini je poznati organizam na planeti koji nakon dostizanja polne zrelosti može biološki da se vrati u početnu fazu polipa, izbegavajući prirodnu smrt starenjem.
Najsuvlje mesto na Zemlji
Pustinja Atakama u Južnoj Americi okružena je visokim planinama i hladnim okeanskim strujama, zbog čega je u pojedinim meteorološkim stanicama zabeleženo da kiša nije pala vekovima.
Snaga Apolo računara
Glavni navigacioni računar koji je vodio astronaute na Mesec 1969. godine imao je samo nekoliko megabajta memorije i daleko manju procesorsku snagu od prosečnog savremenog digitalnog sata.
Tihi divovi savane
Zbog svoje masivne telesne građe i izuzetno niske potrebe za dubokim snom, žirafe provode svega trideset minuta dnevno spavajući, najčešće stojeći na nogama zbog opasnosti od grabljivaca.
Brzina svetlosti u praksi
Svetlost koja se generiše u jezgru Sunca putuje brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi i stiže do površine naše planete za tačno osam minuta i dvadeset sekundi.
Gobekli Tepe
Megalitni hram u Turskoj stariji je od Stonehena i egipatskih piramida za nekoliko hiljada godina, podignut u vreme kada su ljudi još uvek živeli kao lovci-sakupljači.
Misterije ljudskog mozga
Iako zauzima tek oko dva posto telesne mase odraslog čoveka, ljudski mozak je energetski najzahtevniji organ koji troši približno dvadeset posto ukupne glukoze i kiseonika u telu.
Zvuk koji se ne čuje
Pošto u svemiru ne postoji medijum poput vazduha koji bi prenosio mehaničke vibracije, gigantske eksplozije i procesi sagorevanja na Suncu odvijaju se u potpunoj akustičnoj tišini.
Tvrdi otpor toplote
Silikatni aerogel je čvrst materijal sačinjen od preko devedeset devet procenata vazduha. Poseduje neverovatna termopoziciona svojstva i uspešno štiti komponente u svemirskim odelima od ekstremnih temperatura.
Najveći cvet na svetu
Rafflesia arnoldii je parazitska biljka koja raste u tropskim šumama Indonezije. Nema stabljiku, lišće ni koren, a njeni gigantski cvetovi šire karakterističan miris trulog mesa kako bi privukli insekte oprašivače.
Kleopatrina era
Vremenska distanca između vladavine poslednje egipatske kraljice Kleopatre i izgradnje Velike piramide u Gizi veća je nego vremenski raspon od Kleopatre do prvog čoveka na Mesecu.
Plavi kit
Plavi kit je najveća životinja koja je ikada živela na Zemlji, veća čak i od najvećih dinosaurusa. Samo njegov jezik teži onoliko koliko teži jedan odrasli slon.
Tečni metal
Elementarna živa je izuzetno retka po tome što se pri standardnim sobnim uslovima nalazi u tečnom agregatnom stanju, sa visokom gustinom i specifičnim hemijskim osobinama.
Oštar vid grabljivica
Sivi sivoj soko važi za najbrže živo biće na planeti tokom obrušavanja na plen, pri čemu njegova aerodinamična forma i specijalna struktura očiju obezbeđuju savršenu preciznost.
Vatreni krug Pacifika
Potkovičasta zona duga preko četrdeset hiljada kilometara obuhvata obode Tihog okeana, gde se sudaraju tektonske ploče i gde se odvija najveća vulkanska i seizmička aktivnost na svetu.
Zlatna ploča u kosmosu
Intergalaktičke sonde Voyager lansirane sedamdesetih godina nose gramofonske ploče sa snimcima muzike, zvuocima vetra, kiše i porukama čovečanstva namenjenim potencijalnim vanzemaljskim civilizacijama.
Brzi rast bambusa
Pojedine vrste brzorastućeg bambusa drže svetski rekord u vegetaciji, budući da pod optimalnim uslovima vlažnosti i toplote mogu da napreduju i više od devedeset centimetara za samo jedan dan.
Istezanje Ajfelove kule
Metalna struktura rešetkastog tornja u Parizu reaguje na zakone termičke fizike. Tokom vrelih letnjih dana gvožđe se širi, čineći da vrh kule poraste za preko petnaest centimetara.
Ljudska DNK struktura
Genetski materijal upakovan u mikroskopska jedra ljudskih ćelija izuzetno je dugačak; ukoliko bi se sva niti DNK iz jednog ljudskog tela rastegle u liniju, razdaljina do Sunca i nazad bila bi višestruko premašena.
Godina na Veneri
Venera se okreće oko svoje ose izuzetno sporo i u suprotnom smeru od većine planeta, zbog čega joj je potrebno više vremena da završi jednu rotaciju nego da napravi pun krug oko Sunca.
Marijanski rov
Najdublji ponor na planeti nalazi se u zapadnom delu Tihog okeana. Dubina takozvanog Čelendžerovog ponora premašuje jedanaest hiljada metara, što nadmašuje visinu najvišeg vrha Himalaja.
Prvo pisano slovo
Klinasto pismo koje su razvili stari Sumeri u Mesopotamiji nije nastalo iz književnih pobuda, već iz stroge potrebe administracije da beleži količine žitarica, stoke i poreza.
Udar groma u sekundi
Globalna atmosfera naše planete je u stalnom elektrostatičkom disbalansu, usled čega se procenjuje da u svakoj sekundi prosečno oko stotinu snažnih gromova pogodi površinu Zemlje.
Čulo ukusa kod leptira
Anatomija insekata skriva mnoga čuda; leptiri se hrane teškim nektarom pomoću dugačkog rilca, ali hemijske receptore za prepoznavanje ukusa i slatkoće imaju raspoređene na svojim nogama.
Magnetno polje Zemlje
Dinamika istopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru planete stvara geomagnetno polje koje nas štiti od radijacije, a istorijski zapisi pokazuju da polovi povremeno potpuno zamene mesta.
Međunarodna stanica
Krećući se brzinom od oko 28.000 kilometara na čas u niskoj orbiti, posada Međunarodne svemirske stanice doživljava šesnaest izlazaka i zalazaka Sunca u toku dvadeset četiri sata.
Večni plamen sijalice
Poznata "Centennial Light" u Vatrogasnoj stanici u Kaliforniji gori gotovo bez prekida od 1901. godine zahvaljujući masivnoj ugljeničnoj niti i radu stručnjaka koji su čuvali njen kontinuitet.
Treptanje očiju
Automatski refleks treptanja ima zadatak da vlaži rožnjaču i štiti oko od čestica prašine, a prosečan čovek tokom budnog stanja obavi ovu radnju više hiljada puta dnevno.
Najudaljenije ostrvo
Arhipelag Tristan da Kunha u južnom Atlantiku predstavlja najizolovanije stalno naseljeno mesto na svetu, udaljeno više od 2.400 kilometara od najbližeg kopna u Južnoj Africi.
Spora metabolika lenjivaca
Tropski lenjivci imaju izuzetno usporene telesne funkcije i minimalnu mišićnu masu, zbog čega je njihovom digestivnom traktu potrebno i više od nedelju dana da obrade samo jedan pojeden list.
Prva veb stranica
Britanski naučnik Tim Berners-Li postavio je na CERN-u prvu internet stranicu u istoriji 1991. godine, objasnivši koncepte hiperteksta i postajući temelj modernog digitalnog sveta.