Kada pomislite na glamur Holivuda, prva slika koja vam padne na pamet verovatno su blicevi fotoaparata, crveni tepih i kilometri ružičastog granita sa zlatnim slovima utisnutim u trotoar Holivud bulevara. Holivudska staza slavnih (Hollywood Walk of Fame) predstavlja ultimativni simbol uspeha u industriji zabave. Međutim, iza ovog turističkog magnata koji godišnje privuče milione posetilaca, krije se istorija prožeta apsurdnim krađama, strogim birokratskim pravilima, ekscentričnim odlukama i surovim kapitalizmom. Ono što većina ljudi smatra istorijskim priznanjem, zapravo je vrhunski uigran biznis i marketinška mašinerija.
Operacija „Bušilica“: Kako su nestale ikone kinematografije
Iako zvuči kao scenario za akcioni film o pljački veka, Holivudska staza slavnih bila je meta neverovatnih kriminalnih poduhvata. Zamislite masivnu betonsku ploču, tešku preko stotinu kilograma, duboko salivenu u javni trotoar. Logika nalaže da je takav predmet nemoguće ukrasti bez privlačenja pažnje. Ipak, holivudski lopovi su dokazali suprotno.
Najčuveniji incident dogodio se 2005. godine, kada je sa trotoara bukvalno nestala zvezda legendarnog Gregorija Peka (Gregory Peck), dobitnika Oskara za kultni film Ubiti pticu rugalicu. Obezbeđenje i policija Los Anđelesa ostali su u potpunom šoku kada su shvatili kako je pljačka izvedena. Grupa lopova se usred noći pojavila na bulevaru preobučena u uniformisane građevinske radnike. Sa sobom su doneli tešku opremu, kamion i pneumatsku bušilicu. Dok su prolaznici i malobrojni turisti mislili da se radi o redovnom održavanju ulica, lažni radnici su hladnokrvno issekli beton, iskopali Pekovu zvezdu, utovarili je u kamion i nestali u noći. Ova zvezda nikada nije pronađena, a Holivudska trgovačka komora morala je hitno da izlije repliku.
Pek nije bio jedina žrtva. Na gotovo identičan način, tokom rekonstrukcija ili pod okriljem noći, ranije su ukradene zvezde velikana poput Džimija Stjuarta (Jimmy Stewart) i Kirka Daglasa (Kirk Douglas). Najbizarniji pokušaj krađe desio se sa zvezdom Džona Lenona (John Lennon) – lopovi su je kompletno issekli iz trotoara, ali je bila preteška da je podignu u žurbi, pa su je ostavili polomljenu u blatu pored puta.
Jedan čovek, pet petokraka i Muhamed Ali koji je prkosio gravitaciji
Dok se današnje zvezde godinama bore, lobiraju i plaćaju da bi dobile makar jedno jedino priznanje na bulevaru, u istoriji staze postoji apsolutni rekorder kojem niko nikada neće prići ni blizu. Njegovo ime je Džin Otri (Gene Autry). Ovaj slavni „pevajući kauboj“ i glumac, koji je generacijama ostao poznat po bezvremenskom božićnom hitu Here Comes Santa Claus, vlasnik je čak pet različitih zvezda. Otri je jedina osoba u istoriji koja je pokrila sve zvanične kategorije koje odbor priznaje: film, televiziju, radio, muzičku industriju i pozorište/žive nastupe.
Sa druge strane medalje stoji priča o ponosu, veri i prkosu. Kada je 2002. godine legendarni bokser i glumac Muhamed Ali (Muhammad Ali) trebao da dobije svoju zvezdu, komitet se suočio sa problemom bez presedana. Ali je glatko odbio da se njegovo ime nađe na trotoaru. Njegovo obrazloženje bilo je duboko lično i versko:
„Ja nosim ime mog voljenog proroka Muhameda i ne postoji nikakva šansa da dozvolim da ljudi gaze po tom imenu.“
Suočeni sa gubitkom jedne od najvećih ikona 20. veka na svojoj ceremoniji, čelnici Holivuda su morali da prekrše sopstvenu tradiciju dugu pola veka. Napravljen je istorijski kompromis: Alijeva zvezda je salivena, ali umesto pod noge prolaznika, ugrađena je vertikalno na zid Dolby teatra (tadašnjeg Kodak teatra). Do današnjeg dana, od preko 2.800 zvezda, Alijeva je jedina koju niko ne može i ne sme da nagazi.
Kada fikcija postane stvarnost: Zvezde koje ne pripadaju ljudima
Da Holivudska staza slavnih nije rezervisana samo za ljude od krvi i mesa, svedoči čitav niz neobičnih odluka komiteta. Prvi istorijski iskorak u svet mašte napravljen je 1978. godine, na pedeseti rođendan najpoznatijeg miša na planeti. Miki Maus (Mickey Mouse) je tada postao prvi animirani lik koji je dobio svoju zvezdu, otvorivši vrata za Šreka, Simpsonove, pa čak i Godzilu.
Pored crtanih likova, svoje mesto pod suncem Los Anđelesa izborile su i prave životinje. Čuveni psi-glumci, koji su spasili filmske studije od bankrota u ranim danima kinematografije – Lesi (Lassie) i Rin Tin Tin – ponosno dele trotoar sa najvećim glumcima epohe. Žabac Kermit (Kermit the Frog) ima sopstvenu zvezdu, dok nekoliko metara dalje čitava postava Mapeta (The Muppets) deli jednu zajedničku veliku plaketu.
Ipak, titulu najčudnijeg „umetničkog doprinosa“ nose astronauti misije Apollo 11. Nil Armstrong, Baz Aldrin i Majkl Kolins nemaju klasične zvezde, već posebne kružne granitne plakete u obliku Meseca. Iako ovi ljudi nikada nisu snimili igrani film u Holivudu, komitet je presudio da su njihovo sletanje na Mesec i istorijski televizijski prenos iz 1969. godine predstavljali „najveći doprinos u istoriji televizijske industrije“, što im je automatski obezbedilo mesto među zvezdama.
Surovi cenovnik slave: Koliko košta ružičasti granit?
Najveća zabluda javnosti jeste da Holivudska trgovačka komora sama šeta gradom, bira najbolje glumce i poklanja im zvezde iz čistog poštovanja prema njihovom talentu. Istina je potpuno komercijalna i operiše po principima modernog kapitalizma. Zvezda na stazi slavnih se zapravo – kupuje.
Proces počinje tako što neko (to može biti fan klub, producentska kuća ili sam glumac) podnese zvaničnu nominaciju. Kada i ako komitet odobri aplikaciju (a odbiju stotine svake godine), na adresu nominovanog stiže račun koji iznosi 85.000 dolara. Ovaj novac ne ide u džepove čelnika grada, već se strogo raspoređuje: polovina iznosa pokriva troškove same izrade zvezde od specijalnog teraca i mesinga, kao i organizaciju svečane ceremonije, dok druga polovina ide u poseban fond za doživotno održavanje, čišćenje i popravke tog dela trotoara. Najčešće ovaj iznos plaćaju filmski studiji kao deo budžeta za marketing, tempirajući otkrivanje zvezde tačno na dan premijere novog blokbastera dotičnog glumca.
Međutim, novac nije jedini uslov. Postoji i jedno rigorozno pravilo: kandidat mora potpisati zvaničnu i neopozivu izjavu da će se lično pojaviti na ceremoniji. Ako glumac odbije da dođe i pozira fotografima pored svog imena, zvezda se otkazuje. Zbog ovog pravila, muzička ikona Brus Springstin (Bruce Springsteen) umalo je trajno ostao bez svog mesta na trotoaru. Nakon što je njegova nominacija odobrena devedesetih godina, Springstin se jednostavno nije pojavio na zakazanoj ceremoniji, jer nije mario za takvu vrstu samopromocije. Pravilo je nakon toga pooštreno, pa danas nominovani imaju rok od tačno dve godine od trenutka odobrenja da usklade svoj raspored i pojave se u Los Anđelesu, ili njihova prijava zauvek propada.
Holivudska staza slavnih tako ostaje fascinantan spomenik pop-kulture – mesto gde se prepliću istinska umetnost, bizarni incidenti, stroga pravila i sjaj novca, podsećajući nas da u Holivudu čak i besmrtnost ima svoju jasnu cenu.
Šta vi mislite o ovome? Da li je opravdano da zvezde same (ili njihovi studiji) plaćaju ovoliku sumu za komad granita na trotoaru, ili bi Holivud trebalo sam da finansira priznanja za najveće umetnike?