Showbiz

Svet kinematografije je prošle godine ostao u šoku kada je Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) doneo radikalnu odluku da potpuno odbaci i otkaže projekat “The Movie Critic”. Film koji je već bio u poodmakloj fazi pretprodukcije, sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi i obezbeđenim poreskim olakšicama u Kaliforniji, preko noći je otišao u istoriju jer je kultni reditelj shvatio da to jednostavno nije priča kojom želi da stavi tačku na svoj opus. Kako je sam Tarantino više puta ponovio, njegov deseti film mora biti njegovo zaveštanje – savršeno finale nakon kojeg odlazi u penziju. Nakon meseci potpunog mukla, iz Holivuda stižu najsvežije i najuzbudljivije vesti: Tarantino je konačno pronašao novu inspiraciju, a scenario na kojem trenutno u tajnosti radi vodi nas u najmračnije kutke američke kinematografije. Povratak u zlatnu i opasnu eru: Holivud sedamdesetih Prema proverenim izvorima bliskim reditelju, novi, zvanično deseti film Kventina Tarantina biće duboko ukorenjen u atmosferu mračnog Holivuda 1970-ih godina. Ovo je era koju reditelj privatno smatra najplodonosnijim i najuzbudljivijim periodom u istoriji filma, vremenom kada su se rušili stari studijski šabloni i rađao se takozvani „Novi Holivud“. Međutim, umesto nostalgične posvete bioskopima, fokus će ovog puta biti na unutrašnjim demonima same industrije i društva, a centralna nit priče vrti se oko fiktivnog serijskog ubice. Tarantino se u filmu Bilo jednom u Holivudu (2019) već dotakao zloglasnog kulta Čarlsa Mansona, ali novi projekat obećava još siroviji, direktniji i napetiji psihološki triler u prepoznatljivom stilu autora. Svet kinematografije je prošle godine ostao u potpunom šoku kada je Kventin Tarantino doneo radikalnu odluku da odbaci i otkaže projekat “The Movie Critic”, film koji je već bio u poodmakloj fazi pretprodukcije sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi, jer je kultni reditelj shvatio da to jednostavno nije priča kojom želi da stavi tačku na svoj opus. Kako je sam autor više puta ponovio, njegov deseti film mora biti njegovo zaveštanje i savršeno finale nakon kojeg odlazi u penziju, a nakon meseci potpunog tajnovitosti iz Holivuda stižu proverene informacije da je konačno pronašao novu inspiraciju kroz scenario koji razvija u strogoj tajnosti. Radnja ovog zvanično poslednjeg ostvarenja u njegovoj karijeri biće duboko ukorenjena u atmosferu mračnog Holivuda 1970-ih godina, ere koju reditelj privatno smatra najplodonosnijim i najuzbudljivijim periodom u istoriji filma, a centralna nit priče ovog puta se vrti oko fiktivnog serijskog ubice, što obećava sirov, direktan i napet psihološki triler u prepoznatljivom stilu autora. Najava ovog projekta izazvala je nezapamćen zemljotres i opštu histeriju među glumačkim agencijama u Los Anđelesu jer bukvalno svaka velika zvezda želi mesto u podeli ovog istorijskog oproštaja, a insajderi prenose da Tarantino u glavi već ima viziju za glavne muške uloge i da ponovo želi intenzivnu saradnju sa Bredom Pitom, ali i sa Tomom Kruzom, za koga fanovi na forumima već spekulišu da bi mogao da odigra ulogu karijere kao jezivi, hladnokrvni ubica iz sedamdesetih. Dok studio “Sony Pictures” važi za glavnog favorita za finansiranje ovog spektakla, informacije o Tarantinovom povratku i promeni kreativnog smera predstavljaju apsolutni magnet za ljubitelje filma širom sveta koji sa nestrpljenjem očekuju zvaničnu objavu naslova i prve detalje sa snimanja ovog finalnog kinematografskog događaja decenije. GLUMAČKA PODELA SNOVA I OPŠTA HISTERIJA U HOLIVUDU Najava da je scenario u pripremi izazvala je nezapamćen zemljotres među glumačkim agencijama u Los Anđelesu. S obzirom na to da je ovo Tarantinov zvanični oproštaj od rediteljske stolice, u industriji vlada apsolutna histerija – bukvalno svaka velika zvezda želi mesto u podeli, makar to bila i epizodna uloga bez teksta. Da li nas očekuje epski spoj: Bred Pit i Tom Kruz? Insajderi prenose da Tarantino u glavi već ima viziju za glavne muške uloge i da želi da spoji dve najveće živuće holivudske legende. ·  Bred Pit: Nakon što je osvojio Oskara za ulogu Klifa Buta u filmu Bilo jednom u Holivudu, Pit je bio viđen kao stub otkazanog filma The Movie Critic. Tarantino navodno i dalje želi svog miljenika u novoj priči, verovatno u ulozi prekaljenog detektiva ili harizmatičnog antiheroja. ·  Tom Kruz: Velika želja koja datira još iz perioda kastinga za ulogu Rika Daltona. Kruz i Tarantino su navodno ponovo u intenzivnim razgovorima, a fanovi na forumima već spekulišu da bi Kruz, poznat po ulogama harizmatičnih pozitivaca, mogao biti savršen izbor za jezivog, hladnokrvnog serijskog ubicu iz sedamdesetih, što bi bila uloga njegove karijere. Informacije o Tarantinovom povratku i promeni kreativnog smera su apsolutni magnet za klikove. Ljubitelji filma širom sveta analiziraju svaki detalj i sa nestrpljenjem čekaju zvaničnu objavu naslova i studija koji će finansirati projekat (nakon raspada saradnje sa Vajnshtajnom, Sony Pictures važi za glavnog favorita). Tekst pruža savršen balans proverenih činjenica (otkazivanje prethodnog filma) i ekskluzivnih industrijskih kuloarskih informacija koje garantuju visoku čitanost. Tarantinov poslednji film nije samo obična premijera; to je istorijski događaj za svetsku kinematografiju. Činjenica da se okreće žanru trilera o serijskom ubici garantuje nam tenziju, vrhunske dijaloge i finale kakvo je Holivud čekao decenijama.

Istorijski spektakli su u Holivudu već godinama na tankom ledu – skupi su za snimanje, a publika često radije bira superheroje. Međutim, leto donosi potpuno osveženje i bioskopsku bombu koju niko nije očekivao. Film “Young Washington”, u režiji Džona Ervina (Jon Erwin) i distribuciji Angel Studios-a, preko noći je osvojio publiku i postao neočekivani letnji blokbaster, zaradivši desetine miliona dolara već u prvim danima prikazivanja (od 3. jula). Dok su kritičari donekle podeljeni oko ritma filma, publika je reagovala euforično dajući filmu najvišu ocenu “A” na CinemaScore anketi, a preko 81 odsto gledalaca ga otvoreno preporučuje. Šta je to što je priču o dvadesetdvogodišnjem Džordžu Vašingtonu pretvorilo u bioskopski magnet? Ko je čovek iza belih kontura sa novčanice od jednog dolara? Umesto da nam prikaže sedokosog heroja koji bezgrešno vodi Američku revoluciju i prelazi reku Delaver, film nas vraća u 1750-te godine. Upoznajemo 22-godišnjeg Džordža Vašingtona, ambicioznog, pomalo arogantnog i neiskusnog mladića koji očajnički želi da impresionira britansku aristokratiju i zadobije njihovo poverenje kao vojni oficir. Radnja se fokusira na Francuski i Indijanski rat – sukob u kojem je mladi Vašington, verovali ili ne, napravio katastrofalnu grešku i praktično započeo globalni rat između Britanske i Francuske imperije. Glumačka podela: Spoj mladosti i holivudskih titana Najveći rizik, a ujedno i najveći trijumf filma, bio je odabir glavnog glumca. Ulogu mladog Vašingtona dobio je Vilijam Frenklin-Miler (William Franklyn-Miller), mladi glumac pred kojim je, sudeći po kritikama, velika karijera. On uspešno balansira između Vašingtonovog ponosa, vojničke naivnosti i teškog unutrašnjeg sloma. Da bi projekat imao neophodnu težinu, oko njega je okupljena impresivna ekipa holivudskih veterana: Sir Ben Kingsli fantastično tumači guvernera Roberta Dinvidija, čoveka koji mladom Vašingtonu daje čin majora i šalje ga u divljinu. Kelsi Gramer igra Lorda Tomasa Ferfaksa, Vašingtonovog ranog mentora. Endi Serkis donosi neverovatnu tenziju na ekran, dok oskarovka Meri-Luiz Parker igra Džordžovu pobožnu i strogu majku, Meri Bol Vašington. ISTORIJSKE KATASTROFE, AI KONTROVERZE I DRUGA STRANA MEDALJE Ono što publiku najviše privlači ovom filmu jeste činjenica da se ne boji da prikaže Vašingtona u trenucima njegovih najvećih životnih i profesionalnih poraza. Film se bavi temom kako neuspeh i poniženje oblikuju pravog vođu. Istorijska pozadina: Katastrofa kod Tvrđave Neseziti (Fort Necessity) Centralni deo filma prikazuje čuvenu bitku iz jula 1754. godine. Želeći da se dokaže pred Britancima, mladi Vašington ignoriše savete saveznika i gradi utvrđenje na lošem, močvarnom terenu – simbolično nazvano Fort Necessity. Francuske trupe i njihovi indijanski saveznici opkoljavaju i masakriraju Vašingtonov odred. Provereni istorijski detalj u filmu: Zbog lošeg prevodioca, osramoćeni i opkoljeni Vašington potpisuje dokument o kapitulaciji na francuskom jeziku, nesvestan da je tim potpisom zapravo priznao da je izvršio “atentat” na francuskog komandanta Žumonvila. Ovaj događaj je zvanično zapalio iskru Francuskog i Indijanskog rata. “Young Washington ne krije mrlje iz prošlosti. Pokazuje kako je čovek koji je zamalo uništio sopstvenu karijeru kroz poniznost, veru i suočavanje sa sopstvenim egom postao vođa kakav je Americi bio potreban.” Ljubavni jadi i porodične tragedije Pored ratnih strahota, film se bavi i Vašingtonovim privatnim životom. Gledaoci prate njegovu ljubav prema Sali Keri Ferfaks (igra je Mia Rodžers), ženi koja je na kraju završila udata za njegovog rivala, kao i tragičnu smrt njegovog starijeg polubrata Lorensa, koji mu je bio uzor i koji je preminuo od tuberkuloze. Sve ove nedaće pretvaraju istorijsku figuru u živu, ranjivu osobu od krvi i mesa. Tehnološki kuriozitet: Gde je sniman film i upotreba AI tehnologije Iako priča prati ranoameričku divljinu Virdžinije i Ohaja, film je zapravo većim delom sniman na prelepim i surovim lokacijama u Irskoj, koja je savršeno zamenila neistražene šume kolonijalne Amerike. Nakon premijere, reditelj Džon Ervin je podelio jednu tehničku zanimljivost koja je odmah pokrenula debate na filmskim forumima: ekipa je iznajmila i koristila prave, fizičke replike topova iz 18. veka za scene borbe, ali su istovremeno koristili generativnu AI tehnologiju za kreiranje određenih širokih, panoramskih kadrova (establishing shots) kako bi dočarali nepreglednost netaknute prirode tog doba u okviru limitiranog budžeta. Zašto ga vredi pogledati? Young Washington je savršen letnji hit jer nudi miks akcije, istorijske drame i biografske priče o odrastanju. Pokazuje nam da heroji nisu rođeni savršeni, već da su preživeli sopstvene katastrofe da bi to postali. Idealan film za sve ljubitelje istorije, ali i za one koji vole dobre, sirove priče o preživljavanju u divljini.

Postoje trenuci u istoriji pop kulture kada se čini da se zvezde konačno poravnaju. Za milione fanova širom sveta, vest koja je odjeknula Holivudom ove godine nije samo “još jedna filmska najava” – to je ispunjenje jedne od najduže čekanih filmskih želja. Brendan Fraser i Rachel Weisz, nezaboravni duo iz franšize Mumija, zvanično se vraćaju u pustinju u četvrtom nastavku ove kultne serije. “Getting the band back together”: Tim ponovo na okupu Nakon skoro dve decenije od njihovog poslednjeg zajedničkog pojavljivanja u ovoj franšizi, vest da će se Rick i Evelyn O’Connell ponovo naći pred kamerama dočekana je sa oduševljenjem. Ono što celu priču čini još posebnijom jeste potvrda da im se pridružuje i John Hannah, nezamenljivi Jonathan Carnahan, čime se kompletira “sveto trojstvo” koje je originalnom filmu iz 1999. godine dalo specifičan šarm, miks humora, avanture i strave. Zanimljivo je da su pregovori sa glumcima tekli izuzetno pozitivno. Dok je Rachel Weisz svojevremeno napustila franšizu pre trećeg dela (Grobnica zmajskog cara), upravo je scenario za novi projekat bio taj “prelomni trenutak” koji ju je vratio. Fraser, koji proživljava neverovatnu karijernu renesansu nakon osvajanja Oskara, otvoreno je priznao da bi se vratio ulozi Ricka samo ako je priča dostojna originala – a izgleda da je tim “Radio Silence” upravo to ponudio. Režiserski dvojac koji ne greši Za kormilom ovog projekta nalazi se rediteljski duo Matt Bettinelli-Olpin i Tyler Gillett, poznatiji kao Radio Silence. Poznati po svom radu na oživljavanju Scream franšize i hitu Ready or Not, ovi reditelji su dokazali da znaju kako se pristupa “legacy” nastavcima – ne kao pukim pokušajima eksploatacije nostalgije, već kao evoluciji voljenih svetova. Prema rečima reditelja, novi film će ignorisati događaje iz trećeg nastavka, te će se direktno nadovezati na priču o Ricku i Evelyn. “To je film koji je istovremeno romantičan, jeziv i epski,” poručuju iz tima Radio Silence. “Pokušavamo da uhvatimo onu istu energiju iz prvog dela, ali sa vizuelnom zrelošću koju zahteva 2027. godina.” Šta znamo o produkciji? Produkcija filma kreće već u avgustu ove godine, sa snimanjem na lokacijama u Londonu i Maroku. Odluka da se vrate na originalne lokacije govori u prilog tome da produkcija želi da zadrži “opipljivost” starog sveta, smanjujući oslanjanje na čisti CGI gde god je to moguće. Datum premijere: Film je pomeren unapred i očekuje se u bioskopima 15. oktobra 2027. godine, taman na vreme za heloinsku sezonu. Scenario: Autor scenarija je David Coggeshall, poznat po radu na filmu Orphan: First Kill, što nagoveštava da možemo očekivati mračniji, napetiji ton filma koji se oslanja na “horror” korene koje Radio Silence tako dobro poznaje. Očekivanja: Fanovi spekulišu o povratku drugih kultnih likova, ali za sada je fokus na O’Connell porodici i njihovoj dinamici u svetu koji se promenio. Da li je nostalgija dovoljna? Dok se Holivud često oslanja na reciklažu starih ideja, slučaj Mumije 4 deluje drugačije. Ovo nije samo pokušaj da se izvuče profit iz starog brenda; ovo je pokušaj ispravljanja grešaka iz prošlosti i pružanja fanovima onog “pravog” zaključka koji franšiza nikada nije dobila. Sa Brendanom Fraserom u punoj glumačkoj snazi i ekipom koja razume zašto smo se uopšte zaljubili u priče o Imhotepu i drevnim prokletstvima, Mumija 4 ima sve predispozicije da postane jedan od najvažnijih filmskih događaja naredne godine. Do oktobra 2027, ostaje nam da čekamo prve kadrove, ali jedno je sigurno: Rick O’Connell je spreman za još jednu rundu.

Dok se filmska industrija 2026. godine suočava sa izazovima digitalne ere, bioskopske sale doživljavaju neobičnu renesansu. Razlog? Povratak naslova koji su definisali generacije. Ovog leta, fokus je na dva dijametralno suprotna, ali podjednako uzbudljiva fenomena: povratku modne aristokratije u filmu Đavo nosi Pradu 2 i tehnološkom ratu igračaka u petom nastavku Priče o igračkama. Moda ponovo ima poslednju reč: “Đavo nosi Pradu 2” Skoro dve decenije nakon što su nas upoznale sa surovim svetom modnih časopisa, Meryl Streep, Anne Hathaway i Emily Blunt ponovo su ukrstile koplja. Đavo nosi Pradu 2, koji je već postigao ogroman uspeh na blagajnama, nije samo “još jedan nastavak”. On je trijumfalan povratak u kancelarije magazina Runway, gde je Miranda Priestly (Streep) suočena sa najvećim izazovom do sada – opstankom štampanog medija u digitalnom dobu. Andy Sachs (Hathaway) se vraća u Runway, ali ovog puta kao urednica, dok Emily (Blunt) blista kao visoka izvršna direktorka Diora. Film maestralno balansira između nostalgije i surove realnosti modernog korporativnog sveta. Sa budžetom od 100 miliona dolara i snimanjem koje je obuhvatilo glamurozne lokacije od Menhetna do Milana, film je vizuelni spektakl koji podseća zašto je original iz 2006. postao kulturni fenomen. Kritičari ističu da hemija između Streep i Hathaway nikada nije bila oštrija, a dolazak novih lica poput Kennetha Branagha unosi svežu dinamiku u ovu modnu dramu. Kad igračke postanu “retro”: Sukob sa tabletom u “Priči o igračkama 5” S druge strane spektra, Pixar nas je ponovo podsetio na egzistencijalnu krizu igračaka u svetu kojim dominiraju ekrani. U Priči o igračkama 5, fokus se pomera na Jessie (koju maestralno vodi kroz priču), dok se Woody, Buzz i ostatak ekipe suočavaju sa neprijateljem koji nema baterije, već procesor – Lilypad, tablet koji je postao nova omiljena igračka devojčice Bonnie. Ovaj film hrabro ulazi u diskusiju o tehnološkoj zavisnosti kod dece. Dok Lilypad nudi virtuelni svet “Bare” (The Pond), Jessie i ekipa shvataju da su njihova mašta i fizička igra postale “zastarele”. Posebno zanimljiv aspekt filma je što Pixar nije pribegao lakom rešenju – kritici tehnologije radi kritike. Umesto toga, film postavlja pitanje: može li tradicionalna igra opstati u svetu “pametnih uređaja”? Akcione scene, posebno one u kojima se pojavljuje flota hi-tech Buzz Lightyear figura koje su zalutale na pusto ostrvo, donose svežinu koju franšiza godinama nije imala. Iako su neki strahovali da će upotreba veštačke inteligencije biti ključni deo produkcije, supervizor vizuelnih efekata Thomas Jordan potvrdio je da film ne koristi AI – Pixar ostaje veran ljudskoj kreativnosti, ironično baš u filmu koji kritikuje tehnološki napredak. Šta nam ovo govori o trenutku u kojem živimo? Oba naslova, iako žanrovski različita, dele zajedničku nit: strah od irelevantnosti. Bilo da je reč o modnom magazinu koji se bori protiv interneta ili o kaubojki koja se bori protiv tableta, tema je ista – kako sačuvati identitet u svetu koji se menja brže nego ikada. Dok Đavo nosi Pradu 2 slavi eleganciju i neuništiv duh karijerizma, Priča o igračkama 5 nas podseća na važnost “stvarne” povezanosti. U svakom slučaju, publika je odgovorila pozitivno: bioskopske sale su pune, a rasprave na društvenim mrežama o tome da li su Andy ili Miranda u pravu – ili da li su tableti “ubice” mašte – trajaće verovatno do kraja godine. Holivud je ovim potezima potvrdio da, bez obzira na sve tehnološke inovacije, publika i dalje najviše želi dobru priču, poznate likove i poruku koja nas navodi da se zapitamo o sopstvenoj ulozi u modernom svetu.

Holivudska mašinerija već decenijama počiva na očekivanjima, ali retko kada je nivo uzbuđenja bio toliko opipljiv kao što je to slučaj ovog leta. Dok se bioskopske sale bore za pažnju publike u eri striming servisa, jedno ime ponovo vraća veru u “veliko platno” – Steven Spielberg. Njegov najnoviji, strogo čuvani projekat o NLO-ima, o kojem se u studijima na brdima Kalifornije šapuće već mesecima, polako postaje centralna tačka razgovora svetske filmske javnosti. Povratak majstora žanru koji ga je proslavio Nije tajna da Spielberg ima poseban odnos prema nepoznatom. Od Bliskih susreta treće vrste do E.T.-ja, reditelj je definisao način na koji vizualizujemo posete iz dubokog svemira. Međutim, izvori bliski produkciji nagoveštavaju da ovaj novi poduhvat neće biti nostalgični povratak u prošlost. Naprotiv, reč je o tehnološki najnaprednijem filmu u njegovoj karijeri, koji koristi najnovija dostignuća u praktičnim efektima i CGI-u kako bi stvorio iskustvo koje će, kako kažu insajderi, “izazivati vrtoglavicu u IMAX formatu”. Ono što ovaj projekat izdvaja od gomile generičkih naučnofantastičnih naslova jeste pristup. Spielberg, u saradnji sa scenaristom Davidom Koeppom, navodno istražuje psihološki aspekt prvog kontakta, izmeštajući fokus sa puke akcije na ljudsku reakciju pred neobjašnjivim fenomenom. Glumačka ekipa iz snova Ako je režija polovina uspeha, druga polovina leži u izboru glumaca. Spisak imena koja su potpisala ugovore za ovaj projekat čita se kao lista najtraženijih talenata današnjice. Emily Blunt, glumica koja je pokazala neverovatnu svestranost u projektima poput Oppenheimera, predvodi ekipu, donoseći potrebnu dozu gravitacije i emocionalne dubine. Uz nju, tu su i Josh O’Connor, čija je harizma u poslednjim projektima osvojila kritiku, te neponovljivi Colin Firth, čija je uključenost u jedan ovakav žanrovski film veliko iznenađenje i garancija da će dramski slojevi priče biti besprekorno interpretirani. Colman Domingo, koji trenutno proživljava svoje “zlatno doba” u Holivudu, zaokružuje ansambl koji obećava glumački spektakl ravan samoj vizuelnoj raskoši filma. Zašto je ovo “film koji će nas vratiti u bioskope”? U trenutku kada se filmska industrija bori sa uticajem veštačke inteligencije i promenom navika publike, Spielbergov projekat deluje kao svojevrsni “kulturni zid”. Postoji jasna namera da se film plasira kao događaj koji se mora videti na najvećem mogućem platnu. Analitičari smatraju da će ovaj film, čiji naslov i dalje ostaje pod velom tajne (fanovi spekulišu o nazivima poput The Arrival, iako je to već korišćeno), biti prekretnica za 2026. godinu. Dok su drugi studiji fokusirani na franšize i nastavke koji često podbacuju, Spielberg se kladi na originalnu ideju, autorski pečat i snagu glumačke interpretacije. Šta nas čeka? Iako su informacije o radnji oskudne, jasno je da je cilj da se ponovo oseti ona stara magija – trenutak kada se svetla u sali gase, a na ekranu se pojavi nešto što nikada ranije niste videli. Da li će ovaj NLO projekat uspeti da nadmaši Bliske susrete ili Ratove svetova? Preuranjeno je govoriti. Ipak, jedna stvar je sigurna: svet će 2026. godine ponovo gledati u nebo, ali i u bioskopska platna. Kako se premijera bude približavala, pritisak javnosti će rasti. Za sada, možemo samo da čekamo prvi tizer trejler koji će, kako se šuška, biti objavljen krajem jeseni. Do tada, ostaje nam da nagađamo šta nam to Spielberg sprema u mraku svojih studija. Jedno je sigurno – Holivud više nikada neće biti isti nakon što ovaj film “sleti” u bioskope.

Kada je prestižna holivudska produkcijska kuća A24 prošle godine objavila da je sklopila ugovor sa tada devetnaestogodišnjim YouTube autorom Kejdžom Parsonsom (poznatijim pod pseudonimom Kane Pixels), tradicionalni filmski establišment bio je skeptičan. Davanje budžeta od 10 miliona dolara tinejdžeru da režira dugometražni prvenac zasnovan na internet „kripipasta“ (creepypasta) mitovima smatrano je rizičnim eksperimentom. Međutim, nakon svetske premijere i starta bioskopske distribucije, Holivud je dobio jasan i glasan odgovor. Naučnofantastični horor „Backrooms“ je tokom prvog vikenda prikazivanja širom sveta inkasirao neverovatnih 118 miliona dolara, srušivši sve rekorde i zvanično postavši najuspešnije otvaranje za jedan originalni horor film u istoriji kinematografije. Sa trajanjem od 1 sata i 51 minut, film je dokazao da je nova generacija vizuelnih pripovedača, rođena na internetu, spremna da preuzme kormilo industrije. Žute tapete i zujanje neona: Šta su zapravo „Backrooms“? Za neupućene, koncept Backrooms-a (Zakulisnih prostorija) nastao je 2019. godine kao anonimna, jeziva fotografija praznog komercijalnog prostora na internet forumu 4chan. Opisan je kao beskrajni, lavirintski međuprostor naše realnosti u koji ljudi mogu slučajno da „propadnu“ (takozvani no-clip). Prostor karakterišu tri elementa: miris vlažnog, starog tepiha, monohromatske žute tapete i nepodnošljivo, konstantno zujanje fluorescentnih svetala. Ono što je počelo kao statična slika, Kejn Parsons je 2022. godine, kao šesnaestogodišnjak iz svoje rodne sobe, pretvorio u planetarni fenomen. Koristeći softver Blender i tehniku „pronađenog snimka“ (found footage), kreirao je seriju kratkih YouTube filmova koji su prikupili stotine miliona pregleda. Njegov genij prepoznao je legendarni horor producent Džejms Van (The Conjuring, Saw) i njegova kuća Atomic Monster, koji su u saradnji sa A24 odlučili da pretoče digitalni košmar na veliko platno. Glumački teškaši u lavirintu strave Za razliku od YouTube serijala gde su akteri uglavnom nepoznati istraživači u zaštitnim odelima, dugometražni film donosi vrhunsku glumačku podelu koja celoj priči daje duboku psihološku i emotivnu težinu. Glavne uloge tumače oskarovac Čivetel Edžiofor (Chiwetel Ejiofor) i norveška zvezda Renate Reinsve (poznata po filmu Najgora osoba na svetu), dok im se pridružuje i Avan Džogija. Zaplet filma prati otkriće čudnog prolaza u podrumu jednog salona nameštaja, koji grupu naučnika i istraživača vodi pravo u beskrajnu mrežu povezanih, praznih prostorija. Kako vreme unutar lavirinta počinje da se savija i gubi smisao, ekipa shvata da izolacija nije njihova najveća briga –  već svest o tome da u senci žuto-vlažnog pakla nešto strpljivo čeka na njih. Za ulogu jezivog, izduženog entiteta angažovan je džinovski glumac Robert Bobrocki (Robert Bobroczkyi), što je vizuelnim efektima dalo zastrašujuću, praktičnu autentičnost. Lekcija celoj industriji: Strah od nepoznatog bez CGI prevara Uspeh filma Backrooms leži u Parsonsovom dubokom razumevanju takozvanog „liminalnog horora“ – straha od mesta koja su nam poznata (kancelarije, hotelski hodnici, tržni centri), ali su potpuno prazna i lišena svoje primarne funkcije. Dok se moderni Holivud uglavnom oslanja na jeftine „jump scare“ momente i preteranu upotrebu kompjuterskih efekata (CGI), Parsons gradi tenziju kroz atmosferu, zvuk i klaustrofobiju. Kritičari su saglasni da je film uneo revoluciju u žanr jer uspešno kombinuje estetiku analogne tehnologije 90-ih godina sa modernim bioskopskim narativom. Režiser je ostao dosledan svom stilu: kamera je često nemirna, svetlo je surovo i realistično, a dizajn zvuka (gde zujanje neonskih sijalica postaje zaseban lik koji polako izluđuje i likove i publiku) ostavlja gledaoce bez daha. Nova era Holivuda: Da li su YouTube autori budućnost filma? Zarada od 118 miliona dolara u debitantskom vikendu za film sa budžetom od 10 miliona predstavlja profitnu marginu o kojoj veliki studiji trenutno mogu samo da sanjaju. Kejn Parsons je preko noći postao najtraženiji mladi reditelj u Los Anđelesu, a njegov uspeh otvara vrata stotinama drugih nezavisnih digitalnih umetnika. Ovaj trijumf je poslao jasnu poruku industriji: publika je zasićena recikliranim nastavcima i predvidivim franšizama. Gledaoci žele originalne, autentične ideje rođene iz moderne internet kulture. Sa samo dvadeset godina, Kejn Parsons nije samo preživeo prelazak sa malog ekrana telefona na gigantsko bioskopsko platno – on je redefinisao pravila igre i pokazao kako se vlada modernim šou-biznisom. Analitičari procenjuju da će Backrooms do kraja bioskopskog života postati najprofitabilniji film u istoriji produkcijske kuće A24, prevazilazeći čak i uspeh nagrađivanog hita Everything Everywhere All at Once.

Kada su se pre nekoliko godina svetla u bioskopu ugasila nakon No Way Home, ostali smo sa slikom Petera Parkera koji briše sopstveno postojanje iz sećanja svojih najbližih. Bilo je to finale koje je slomilo srca, ali i otvorilo vrata za nešto sasvim novo. Danas, dok odbrojavamo dane do 31. jula 2026. godine, jasno je da je taj “novi dan” stigao. Spider-Man: Brand New Day nije samo nastavak; to je filmska prekretnica koja obećava da će redefinisati jednog od najvoljenijih heroja Marvelovog univerzuma. Čovek iza maske u svetu koji ga ne poznaje Četiri godine nakon sudbonosnog čarolije doktora Strangea, Peter Parker više nije dečak koji pokušava da balansira školu i superherojstvo. On je sada odrastao čovek, potpuno sam, koji svoju egzistenciju posvećuje anonimnoj borbi protiv kriminala u Njujorku. Kako sam Tom Holland ističe, ovo je “najdublja i najprofesionalnija verzija Petera Parkera do sada”. Njegova posvećenost je apsolutna, ali dolazi sa visokom cenom. Dok gleda svoje bivše prijatelje – MJ (Zendaya) i Neda (Jacob Batalon) – kako nastavljaju svoje živote na prestižnom MIT-u, Peter se bori sa sopstvenom izolacijom. Upravo taj pritisak postaje katalizator za ono što fanovi najviše iščekuju: misterioznu fizičku evoluciju. Šuška se da Peter dobija sposobnost organskog pravljenja mreže, što je omaž ranijim verzijama ovog heroja, ali i znak da se njegovo telo menja usled ekstremnog stresa kojem je izloženo. Sudar svetova: Punisher i Hulk u “Paukovom” dvorištu Ono što Brand New Day izdvaja od prethodnih nastavaka jeste njegov “ulični” ton koji se meša sa visokim ulozima. U film ulazi Jon Bernthal kao Frank Castle, poznatiji kao The Punisher. Njegov odnos sa Peterom opisan je kao napeta “rivalska dinamika starijeg i mlađeg brata”, gde se sukobljavaju Frankovi brutalni, smrtonosni metodi sa Peterovim moralnim kodeksom. Dodatno iznenađenje za fanove je potvrđeno pojavljivanje Marka Ruffala u ulozi Brucea Bannera, odnosno Hulka. Iako detalji o njegovoj ulozi ostaju strogo čuvani, jasno je da će ovaj film imati širi uticaj na MCU, s obzirom na to da se pojavljuje i Bill Metzger (Tramell Tillman) iz odeljenja za kontrolu štete (DODC), koji sada agresivno policijski tretira sve supermoćne pojedince. Produkcijski fenomen: Rekordi pre premijere Kada govorimo o očekivanjima, brojke govore same za sebe. Trejler za film postavio je istorijske rekorde – prvi tizer je premašio milijardu pregleda za samo četiri dana, dok je drugi trejler srušio sve dosadašnje rekorde u prodaji karata u pretprodaji. Režisersku palicu preuzeo je Destin Daniel Cretton (Shang-Chi), koji je uneo vizuelnu svežinu i dinamiku koja je bila preko potrebna. Zanimljivost koja je zapalila internet je i uloga Sadie Sink, mlade zvezde čiji lik još uvek nije zvanično imenovan, ali teorije fanova o tome da ona tumači Jean Grey iz X-Men univerzuma ne prestaju da kruže. Uz povratak Michaela Mandoa kao opasnog Scorpion-a, jasno je da će ovaj film biti pravi “klub najgorih neprijatelja”. Nova era Marvela Spider-Man: Brand New Day stiže u trenutku kada Marvelov univerzum ponovo hvata zalet, a ovaj film se smatra prvim velikim live-action naslovom još od 2021. godine koji nosi toliku težinu očekivanja. Da li će Peter Parker uspeti da zadrži humanost dok se bori protiv “nevidljive pretnje” koju niko osim njega ne može da vidi? Odgovor ćemo saznati krajem jula. Jedno je sigurno: dok se Njujork menja, a Peter Parker traži svoj novi identitet, publika je spremna da ga prati na svakom koraku. Ovo nije samo “Spider-Man 4” – ovo je početak ere u kojoj Piter Parker više nije samo dečak iz susedstva, već čovek koji mora sam da nosi teret čitavog grada.

Kada je predsednica Lucasfilm-a Ketlin Kenedi objavila da se kultna naučnofantastična franšiza konačno vraća na velika bioskopska platna, talas uzbuđenja i skepticizma podjednako je zapljusnuo filmsku zajednicu. Nakon višegodišnjeg fokusa na striming serije poput The Mandalorian i Andor, studio je prelomio: vreme je za bioskopski spektakl. Predstojeći film, koji nosi radni naslov „Star Wars: New Jedi Order“ (u produkcijskim krugovima poznat i pod kodnim imenom „X-Wing“), zvanično je zakazan za bioskopsku premijeru 18. decembra 2026. godine. Sa potvrđenim budžetom koji premašuje 220 miliona dolara i trajanjem koje je preliminarno zacrtano na 142 minuta, ovaj projekat ne predstavlja samo nastavak, već potpuni restart bioskopske budućnosti Ratova zvezda. Dejzi Ridli ponovo u kostimu Rej: Izazov nove generacije Radnja filma smeštena je tačno 15 godina nakon događaja iz filma The Rise of Skywalker (Epizoda IX). U centru zbivanja je ponovo Rej Skajvoker (Daisy Ridley), koja je sada iskusni Džedaj majstor. Njena misija je kolosalna: ispuniti obećanje dato Luke-u Skajvokeru i obnoviti srušeni Red Džedaja iz pepela. Insajderi sa seta u Londonu otkrivaju da film donosi mnogo mračniji i zreliji ton u poređenju sa prethodnom trilogijom. Rej se suočava sa unutrašnjim nemirima dok pokušava da vodi novu akademiju, svesna da su njeni prethodnici (i Luke i Yoda) napravili fatalne greške u prošlosti. Dejzi Ridli je u nedavnom intervjuu za Variety otkrila: „Ono što me je privuklo scenariju jeste to što Rej više nije uplašena devojka koja traži svoje mesto u galaksiji. Ona je sada lider, ali vodi borbu sa sopstvenim sumnjama i teretom prezimena koje nosi.“ Istorijski izbor režisera i revolucija iza kamere Najveći kreativni adut ovog filma krije se na režiserskoj stolici. Lucasfilm je doneo istorijsku odluku angažovanjem Šarmin Obejd-Činoj (Sharmeen Obaid-Chinoy), dvostruke dobitnice Oskara za dokumentarne filmove (poznate i po režiji serije Ms. Marvel). Ona je prva žena i prva osoba azijskog porekla koja režira jedan Star Wars film. Njen dokumentaristički background direktno utiče na vizuelni stil filma. Za razliku od pretjerane upotrebe CGI-ja u nekim prethodnim delovima, Šarmin insistira na masovnoj upotrebi praktičnih efekata i stvarnih setova. Snimanje se odvija na surovim, autentičnim lokacijama širom Evrope, uključujući specifične delove Škotske i Islanda, kako bi se galaksiji vratio onaj prepoznatljivi, „prljavi“, analogni izgled originalne trilogije Džordža Lukasa. Glumačka podela: Ko su novi štićenici i pretnje? Scenario koji potpisuje Stiven Najt (kreator kultne serije Peaky Blinders) donosi potpuno novu dinamiku i nekoliko izuzetno zvučnih glumačkih pojačanja: Džon Bojega (John Boyega) kao Fin: Nakon dugih pregovora i glumčevog početnog nezadovoljstva tretmanom njegovog lika u prošlosti, postignut je dogovor. Fin se vraća, i to kao punopravni Džedaj. Njegov lik će u ovom nastavku konačno istražiti svoj potencijal osetljivosti na Silu, što je detalj koji su fanovi čekali godinama. Amandla Stenberg (Amandla Stenberg): Nakon što je privukla pažnju u seriji The Acolyte, mlada glumica je dobila ulogu Rejine glavne i najtalentovanije učenice na akademiji, čiji će moralni kompas biti stavljen na ozbiljan test. Misteriozni negativac: Glavna pretnja u filmu ne dolazi sa Tamne strane u klasičnom smislu (nema Sita), već u obliku galaktičke frakcije koja se protivi samom postojanju Džedaja, smatrajući ih verskim ekstremistima koji donose samo ratove. Glavnog antagonistu, harizmatičnog vojnog lidera, prema proverenim informacijama igra britanski teškaš Mark Strong. Nova tehnologija snimanja i muzičko nasleđe Na tehničkom polju, film koristi naprednu verziju StageCraft tehnologije (ogromni LED ekrani koji zamenjuju zeleni ekran), ali modifikovanu tako da omogućava prirodnije mešanje sa stvarnim svetlom na setu. Jedno od ključnih pitanja bilo je ko će raditi muziku nakon što se legendarni Džon Vilijams povukao iz franšize. Lucasfilm je potvrdio da muzičku palicu preuzima Džon Pauel (John Powell), koji je već pokazao vrhunsko razumevanje ovog univerzuma radeći muziku za film Solo: A Star Wars Story. Pauel kombinuje klasične Vilijamsove teme sa potpuno novim, modernim etno-orkestarskim zvukom koji prati rađanje nove ere. Bioskopska prognoza: S obzirom na to da su Ratovi zvezda pauzirali sa bioskopima punih sedam godina, analitičari predviđaju da će decembar 2026. godine doneti istorijsku bitku na blagajnama, a pretprodaja karata, koja startuje na jesen, već se najavljuje kao događaj visokog rizika za onlajn platforme zbog očekivanog preopterećenja sistema.

Ljubitelji sirovog, napetog i emotivnog bioskopskog doživljaja zvanično imaju novi datum za crveno slovo u svojim kalendarima. Studio Paramount Pictures konačno je prekinuo višemesečnu tišinu i lansirao prvi zvanični trejler za film „Heart of the Beast“ (Srce zveri), koji u svetske bioskope stiže 25. septembra 2026. godine. Reč je o projektu koji je privukao ogromnu pažnju filmske javnosti jer ponovo spaja holivudsku megazvezdu Breda Pita (Brad Pitt) i beskompromisnog režisera Devida Ajera (David Ayer), dvanaest godina nakon njihovog kultnog ratnog hita „Fury“ (Bes). Sudeći po prvim kadrovima iz trejlera, koji već broji milionske preglede na globalnim mrežama, očekuje nas dvočasovna, surova borba za opstanak duga tačno 100 minuta. Film se opisuje kao miks kultnog ostvarenja „The Grey“ (Sivilo) i klasičnih emotivnih drama o neraskidivoj vezi između čoveka i životinje. Pad u srce divljine: Šta otkriva trejler? Zaplet filma, rađen prema hvaljenom scenariju Kamerona Aleksandera (koji se godinama nalazio na holivudskoj „Crnoj listi“ najboljih nesnimljenih tekstova), prati Džejmsa Belmonta (Bred Pit), bivšeg oficira američkih specijalnih jedinica (Special Forces) koji se bori sa teškim oblikom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Njegov jedini oslonac u životu je penzionisani borbeni pas, nemački ovčar po imenu Odin. Kritična tačka trejlera, koja pokreće čitavu radnju, jeste jeziva scena avionske nesreće. Tokom rutinskog leta iznad nepreglednih i smrtonosnih predela Alaske, Belmont doživljava srčani udar za kontrolama malog aviona, što dovodi do katastrofalnog pada duboko u divljinu, stotinama kilometara daleko od civilizacije. Trejler maestralno balansira između akcionih sekvenci i duboke psihološke drame — izolovani od sveta, povređeni i suočeni sa surovim arktičkim temperaturama, čovek i pas moraju da se oslone isključivo na sopstvene instinkte kako bi preživeli elementarne nepogode, divlje zveri, ali i sopstvene unutrašnje demone. Bred Pit kao nosilac filma i glumačka ekipa iz senke Ono što ovaj trejler jasno stavlja do znanja jeste da Bred Pit nosi bukvalno čitav film na svojim ramenima. Insajderi sa kasting testiranja i snimanja potvrđuju da se slavni glumac pojavljuje u gotovo svakoj sceni, često potpuno sam ili u interakciji sa psom. Prve reakcije kritike hvale Pitovu sposobnost da kroz minimalni dijalog prikaže ranjivost, fizičku iscrpljenost i duboku humanost lika koji je izgubio sve osim svog četvoronožnog prijatelja. Pored Pita, u filmu se u malim, ali izuzetno upečatljivim ulogama pojavljuju: Dž. K. Simons (J.K. Simmons): Oskarovac koji ponovo sarađuje sa Pitom donosi preko potrebnu dramsku težinu u scenama flešbekova i Belmontove vojne prošlosti. Ana Lambe (Anna Lambe): Zvezda serije True Detective, koja glumi lokalnu meštanku Alaske uključenu u opasnu i trku sa vremenom vođenu spasilačku misiju. Jedan od najzanimljivijih podataka iz bekstejdža jeste da je film producentski podržao i oskarovac Demijan Šazel (La La Land, Whiplash) preko svoje kuće Wild Chickens Productions, što objašnjava zašto film, pored sirove akcije, ima tako izraženu umetničku i emotivnu crtu. Snimanje na stvarnim lokacijama pod dirigentskom palicom Devida Ajera Devid Ajer je režiser poznat po tome što prezire sterilna holivudska studija i zelene ekrane. Da bi postigao maksimalnu autentičnost ledene pustinje, produkcija je snimana na divljim i surovim lokacijama u okolini Kvinstauna na Novom Zelandu, gde su se glumci i ekipa borili sa stvarnim naletima vetra i snežnih oluja. Muziku za ovaj audio-vizuelni triler potpisuje Džared Majkl Fraj, što je njegova treća saradnja sa Ajerom (nakon filmova The Beekeeper i A Working Man). Njegove zvučne kulise u trejleru savršeno prate ritam prirode — tišina Alaske koja odjednom prelazi u dramatične, teške tonove borbe za život. Sa sloganom koji već kruži mrežama – „Nije stvar u tome za koga živiš… nego za koga bi pristao da umreš“ – film „Heart of the Beast“ se već profiliše kao jedan od glavnih bioskopskih aduta predstojeće jesenje sezone i ozbiljan pretendent na pažnju publike koja ceni vrhunski survival žanr. Premijera je zakazana za 25. septembar 2026. godine, a Paramount Pictures već planira veliku svetsku press-turneju na kojoj će Bred Pit i njegov filmski pas Odin biti glavne zvezde crvenog tepiha.

Kada je Kristofer Nolan (Christopher Nolan) prošle godine trijumfovao na dodeli Oskara sa Openhajmerom, filmska industrija se pitala šta je sledeće za režisera koji je redefinisao moderni blokbaster. Odgovor je stigao u stilu koji mu jedino priliči — epski, tehnološki revolucionarno i sa glumačkom podelom kakva se viđa jednom u deceniji. Njegov predstojeći film „Odiseja“ (The Odyssey), zasnovan na Homerovom besmrtnom antičkom epu, zvanično stiže u svetske bioskope 17. jula 2026. godine pod okriljem studija Universal Pictures.Dok se Holivudom mesecima šire najrazličitije teorije, zvanične potvrde i najnoviji insajderski detalji sa snimanja otkrivaju da nas očekuje trosatni vizuelni uragan (tačna dužina trajanja je potvrđena na 172 minuta) koji spaja istorijski spektakl, mitologiju i Nolanov prepoznatljivi potpis. Glumačka podela veka: Ko su Nolanovi Grci i bogovi? Nolan je za ovaj projekat okupio ansambl koji bukvalno garantuje eksploziju na bioskopskim blagajnama. Likovi su pažljivo podeljeni najtraženijim zvezdama današnjice: Met Dejmon (Matt Damon) kao Odisej: Legendarni kralj Itake i mozak iza Trojanskog konja. Nolan je javno istakao da ga je Odiseju privukla njegova lukavost, opisujući ga kao „neverovatnog stratega i prepredenog čoveka“. Inspiraciju za scenario režiser je crpeo direktno iz hvaljenog prevoda Emili Vilson iz 2017. godine. En Hetavej (Anne Hathaway) kao Penelopa: Verno čeka muža na Itaki, braneći kraljevstvo od agresivnih udvarača. Ovo je njena treća saradnja sa Nolanom (nakon filmova The Dark Knight Rises i Interstellar). Tom Holand (Tom Holland) kao Telemah: Odisejev sin, princ Itake, koji kreće u potragu za ocem i pokušava da spasi porodični tron. Zendaja (Zendaya) kao Atina: Boginja mudrosti i ratne strategije koja kroz čitavu sagu štiti i vodi Odiseja na njegovom mukotrpnom putu. Robert Patinson (Robert Pattinson) kao Antinoj: Glavni i najbeskrupulozniji Penelopin udvarač. Patinson je svoj lik opisao kao ljigavog negativca, upoređujući ga sa likom Lestera Dajmonda iz kultnog filma Kazino Martina Skorsezea. Šarliz Teron (Charlize Theron) kao Kalipso: Nimfa sa ostrva Ogigija koja godinama drži Odiseja kao zatočenika, pokušavajući da ga učini svojim besmrtnim mužem. Lupita Njongo (Lupita Nyong’o) u dvostrukoj ulozi: Igra sestre bliznakinje iz mita — Jelenu Trojansku (najlepšu ženu sveta čija je otmica pokrenula rat) i Klitemnestru (Agamemnonovu ženu). Pored njih, u filmu se pojavljuju i Džon Berntal kao Menelaj, Beni Safdi kao Agamemnon, Samanta Morton kao veštica Kirka i Džon Leguizamo kao verni sluga Eumej. Jedno od najvećih iznenađenja je i pojavljivanje repera Trevisa Skota (Travis Scott) u ulozi antičkog barda — Nolan je ovim želeo da povuče direktnu paralelu između antičke usmene poezije i modernog repa. Brutalna fizička transformacija Meta Dejmona Nolan je poznat kao režiser starog kova koji prezire prevare na setu. Kada je scenario zahtevao da Odisej izgleda izmučeno, divlje i fizički istrošeno od decenijskog lutanja morima, kompjuterska grafika ili veštačka brada nisu dolazili u obzir. Met Dejmon je prošao kroz rigorozan režim treninga i ekstremnu dijetu iz koje je potpuno izbacio gluten, spustivši telesnu težinu na samo 76 kilograma kako bi postigao izgled koji je „žilav, mršav, ali tetivno snažan“. Da stvar bude dramatičnija, glumac je dobio striktno naređenje od Nolana da punih godinu dana pušta pravu bradu, odbijajući bilo kakvu vrstu filmske protetike kako bi kamera zabeležila prirodnu teksturu i težinu prave kose pod naletima vetra i morske soli. Tehnološka revolucija i budžet od 250 miliona dolara Sa zvaničnim budžetom od 250 miliona dolara, „Odiseja“ spada među najskuplje originalne projekte decenije. Međutim, ono o čemu se najviše priča u tehničkim krugovima jeste vizuelni format. Film je u potpunosti snimljen pomoću potpuno nove, do sada neviđene generacije IMAX filmskih kamera i traka od 70 milimetara. Nolan i njegov stalni direktor fotografije, oskarovac Hojte van Hojtema, obišli su čitavu planetu kako bi snimili autentične lokacije. Zaboravite na zelene ekrane i studijske bazene — susreti sa Kiklopom Polifemom (kog igra Bil Irvin pomoću praktičnih efekata i perspektive), prolazak pored morskih nemani i zavodljive pesme Sirena snimani su na otvorenim morima i surovim prirodnim lokacijama pod prirodnim svetlom. Muziku za ovaj audio-vizuelni spektakl ponovo potpisuje Ludvig Goranson (Ludwig Göransson), što garantuje moćan, hibridni orkestarski zvuk koji će pratiti Odisejevo lutanje. Svetska premijera: London je centar sveta 6. jula Najnovija proverena vest koja je podigla holivudsku temperaturu do ključanja jeste zakazivanje svetske premijere za 6. jul u Londonu. Studio Universal Pictures i predsednica NBCUniversal-a Dona Lengli organizuju događaj koji je već proglašen za medijski izazov godine. Na crvenom tepihu pojaviće se kompletna glumačka ekipa predvođena Dejmonom, Holandom, Hetavejovom i Zendajom. Zanimljivo je da Nolan drži veo tajnosti do samog kraja — lokacija same premijere u Londonu se drži u strogoj tajnosti čak i za visoke zvanice, kako bi se izbegao nezapamćeni pritisak fanova i paparaca. Odmah nakon Londona, film kreće u globalni IMAX juriš, a prve kritike se očekuju već sredinom jula. Sve ukazuje na to da će „Odiseja“ biti filmski događaj 2026. godine, koji će mitsku priču staru hiljadama godina pretvoriti u moderan bioskopski spomenik. Ulaznice za prve IMAX projekcije širom sveta kreću u pretprodaju ranije nego obično, a bioskopi već najavljuju posebne maratone jer se film smatra projektom koji se mora doživeti isključivo na najvećem mogućem platnu.